Imavši u vidu da u vrijeme samog Kulmana (Carl Culmann 1821-1881.) nije postojao džepni digitron, i kompletan proračun se obavljao ručno, lako je razumjeti zašto su grafičke metode bile toliko popularne.
U prvom videu je prikazano dobijanje reakcija oslonaca rešetkastog nosača, dok je u drugom videu obrađeno određivanje sila u štapovima rešetkastog nosača metodom čvorova. Napominjemo da se neke oznake na postavci zadatka malo slabije vide jer su korištene tanje linije i pretamne boje. Zbog toga preporučujemo da video pogledate u “full screen” modu. Na greškama se uči, pa ćemo ubuduće obratiti pažnju na takve detalje.
Riterova metoda za određivanje sila u štapovima rešetkastih nosača.
